Page 13 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

у албанском приморју пре укрцавања на савез-
нички ратни брод за Крф, да се Дорату шиша и
грива и реп, због ушију. Пристао је на једно од то
двоје, па некۥ савезници бирају. Оваква упорност у
тренуцима када су људи све давали да уђу на
дугочекану лађу спасења поразила је и странце.
Дорат је био једини српски коњ који није био
ћосав. Зато је на Крфу био посебно интересантан
официрима који су волели да га узимају за јахање.
Наравно, морали су пазити да га не врате знојавог
јер га више не би могли ни помазити, а камоли
појахати.
Таса је имао осморо деце. Најстарији син Сто-
јан рођен је 1912. године, па кћерке Стојанка, која
је преминула у својој четрнаестој години живота,
Ружица, која је умрла као беба, Миља рођена 1922.
године, и синови Ненад 1924. и Предраг–Дража,
1926. Два детета су умрла не дочекавши ни да им
надену имена. Пред Други велики рат Ненад је
завршио аутомеханичарски занат, постао је калфа у
лесковачкој аутомеханичарској радионици Бего-
вића. Због тога су га 1941. године ангажовали
Немци да ради у њиховој ГК Мот радионици за
сервисирање тенкова, борних кола и камиона.
Овакав швапски сервис постојао је и у Милану, а
служио је за потребе војске под командом генерала
Ромела која се борила на врелом афричком фронту.
Инжињер Вили био је управник обе радионице, па
је путовао авионом с једног на други посао.
У Житном Потоку, осам километара удаљеном
од Средњег Статовца, општинском месту, парти-
зани су с пролећа 1942. године убили Светислава
Ђорђевића и његову супругу. Он је био предузимач
и имао је прелепу кућу у Београду, али се склонио
у родно село због рата. Тада су убијени и Веља

15