Page 6 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

− Читао сам вашу књигу, оче − рекао је, па се
загледао у даљину − и моја мајка је страдала те
ратне јесени, на Багдали, кад су партизани ушли у
Крушевац.
Слушао сам о трагедији Олге Симић, родом
из Кобиља, удате у Пасјак, коју ми је приповедао
њен син док смо погледом једрили јесењим
пејзажом. Имала је двадесет осам година кад су је
партизани одвели из зграде крушевачке Гимназије,
која је била претворена у комунистички логор, да је
стрељају на Багдали, 20. октобра 1944. године. Он
је имао десет година и дан пред погубљење своје
мајке, сећао се, како је стајао са дедом и бабом,
под прозорима Гимназије, у мноштву народа који
је дошао да обиђе своје најмилије. Гимназија је
била препуна затвореника, покушавали су да се са
школских прозора чују свакۥ са својом посетом.
Надвикивање уморних људи са шајкачама и
шеширима на главама и, на трен, појава мајке са
шамијом на глави, која је успела да извири на
прозор препун затвореника, прекинули су стражари
− посета је била завршена. Било је то његово по-
следње виђење мајке. Олга је убијена без суђења.
Егзекутор јој је пуцао у уста. Њено тело, и поред
захтева њених најближих, никада није предато
породици да је сахрани. По причању, комунисти су
је теретили да је, у току рата, потказала окупатору
тројицу партизана који су се скривали у њеном
комшилуку у Пасјаку, те да су они због њене
доставе изгубили главе. Њена кривица није дока-
зивана. Син јој је подигао споменик на пасјачком
гробљу.
Олгин муж био је Недићевац, а њена два
девера партизани. Он се по уласку партизана у
Крушевац, једно време, три месеца, скривао у

8