Page 9 - Zaboravljeni Prota

Летопис цркве, који је почео писати свештеник
Иван Весић, у монаштву архимандрит Иларион,
ректор призренске богословије. Било је то семе
за другу књигу Послушања, која је објављена
2001. Она је донела биографију и изабране списе
архимандрита Илариона ‒ унука капетана Ве-
селина Ћирковића, који је предводио ослобо-
ђење Крушевца од Турака и био његов први
„градоначелник”, а сахрањен је крај цркве Све-
тог Николе у Великој Врбници.
Тако је почело да се плете врбничко клупко
мојих првих књига Послушања, па траје до да-
нас. Недавно сам објавио нову књигу, Куцање, у
којој је једна од уводних прича насловљена Врб-
ница.
И књигу Мојсињски меандри нисам могао
замислити без Врбнице. Једне бесане врбничке
ноћи, 22. новембра 1883. године, педесет година
од дана када је Крушевац ослобођен од Турака,
главни јунак књиге учитељ Алекса лежи у кре-
вету са својом женом Драгињом, рођеном се-
стром архимандрита Илариона Весића, покуша-
вајући да заспи. У свештеничкој кући Поповића
‒ која је давала свештенике од Косовског боја до
наших дана – он плете сећање на свој трњански
разговор са средовечним протом Лазарем, после
дводневног пешачења од Сталаћа, где је био
учитељ, Мојсињском Светом Гором, до Цркве
Свете Петке у Трњану. Ове слике меандрирају у
учитељевој свести, док свештеничком кућом ти-
тра, сивим пламсајима, слаба светлост старог
кандила. Учитељ, а касније прота, Алекса Попо-
вић (1860-1921) – отац декана Богословског фа-
култета Српске православне цркве проте др Ра-

9