Page 147 - KUCANJE

студентом теологије и Милутином Петковићем
из Зебице. Најсвечанији дочек припремао се у
његовом родном Лелићу, где, по Владикином
тестаменту, треба да почива у својој задужбини,
коју је за живота себи подигао. У недељу 12.
маја 1991. године слегло се у Лелић око 50.000
владикиних поштовалаца. Свету литургију слу-
жио је Његова Светост патријарх Павле са свима
отачаственим архијерејима. Тако су свечано, по
тестаменту, мошти Светог владике Николаја
пренете из Либертивила у Лелић код Ваљева. На
дочеку моштију није учествовао синовац Тиосав
јер је, по пророчкој речи светог Владике Нико-
лаја: „Нећеш ме дочекати жив”, умро уочи 12.
маја 1991. године.
После Божића 1992. године мој син Драгић
Илић, студент Богословског факултета у Београ-
ду, постиже споразум са директором основне
школе у Великом Шиљеговцу Бранивојем Ра-
кићем, старим комунистом, да се Свети Сава
слави у школи и да свештеник сече славски ко-
лач у школи. И заиста, на Светог Саву, школски
колачар је донео славски колач, жито, вино и
свећу у осам сати на Свету литургију у Цркву
Светог архангела Гаврила. После литургије из
храма са колачаром отишло се у школу. За првог
колачара, после прекида резања славског колача
у школи на Светог Саву у Великом Шиљеговцу
1948. године, пријавио се учитељ Драгиша
Михаиловић из Великог Шиљеговца. Мене, моју
попадију Босиљку и синове Драгића и
Слободана са колачаром, пред вратима школске
сале, свечано су дочекали директор школе Бра-
нивоје Ракић, сви наставници, а у великој фис-

145