Page 289 - KUCANJE

ИМЕЊАК

– Сине, ово ти је имењак – рече отац и упо-
зна ме у великошиљеговачкој порти са чика
Драгићем из Мале Реке. Био је то аристократа
духа, каквих је било међу Солунцима које за-
памтих. Усправан у својим позним седамде-
сетим, препун крепких мисли и пробраних речи.
Тако се родило наше пријатељство. Одлазио сам
код њега кући. Разговарали бисмо дуго и мој
отац бејаше ту. Сад кад више нису међу нама,
могу написати: Били су то људи који су ме во-
лели, а и ја њих!
У Топлим сузама на путу за Јерусалим за-
писах:
„Чика Драгић из Мале Реке пред свој пут у
Јерусалим позва ме и рече:
– Имењаче, ево ти ова Света књига, причувај
је док се не подигне храм на Багдали, а онда је
поклони Цркви.
По уласку Црвене армије у Крушевац окто-
бра 1944. године, он је затворен с оцем и братом
у један градски подрум. После неколико дана
комунисти у тај затвор доведоше Љубисава Ђу-
лаковића, пароха милутовачког и његовог сина
Светислава. Једно вече свештеник приђе Драги-
ћу, кога није познавао, и рече:
– Узми, сине, ову књигу и нека те она изведе
одавде. Амин.

287