Page 337 - KUCANJE

Радичева баба Даница умрла је 1909, а прота
Јосиф 1919. године; и малолетна браћа: Петар и
Душан и сестра Ружица су помрли. Требало је
сахрањивати и према верским и народним оби-
чајима давати многобројне парастосе, подушја,
и помене: сутрадан после сахране, па целе не-
деље сваки дан, па прва субота, четрдесет дана,
пола године, година, и уочи сваког празника.
Баба Даница је сахрањена у гроб свог рано пре-
минулог петнаестогодишњег сина гимназијалца
Матеје, а поп Алекса у гроб своје рано преми-
нуле супруге Драгиње. На врбничком гробљу
мирно и данас почивају свих седморо чланова
породице, које је Радич сахранио.
Радич и Роксанда су изродили шесторо деце:
најстарију Загорку 1904, Љубицу 1906, Драгињу
1909. (име су јој дали по баби), Петра 1913,
Милорада 1915. и Радмилу 1917. године. Драги-
ња је умрла као девојчица.
Браћу је требало гајити, подизати, школо-
вати и то је све на себе преузео Радич и његова
Роксанда. Као мали птићи, стасала су Радичева
браћа, завршила школе, дипломирала и свако је
пошао својим путем. У то доба, дешавало се да
Радивој затражи новац „под хитно”, а Радич га
нема, онда у помоћ прискаче Роксанда, па је од
девојачког мираза давала накит и дукате да би
могао брату да пошаље новац. Може се рећи да
је Радич Јосић уз помоћ своје супруге Роксанде
на најбољи начин обавио старешинске послове у
својој фамилији.
Када је сву своју браћу ишколовао, сестру
удао, а старе посахрањивао, Радич у својој 39.
години и Роксанда у 38. години живота, могли

335