Page 349 - KUCANJE

лојанице или мале примитивне петролејке зване
чуча, учи црквенословенски језик и богословску
науку.
Једном приликом игуман га одведе у Шабац,
у седиште шабачке епархије, где је тада столо-
вао епископ Михаило, да би га овај замонашио.
Епископ Михаило прими младог Јосифа и
одмах уочи лепог, интелигентног и кршног мла-
дића.
О разговору са Митрополитом причао је Јо-
сиф, касније, својим потомцима:
− Како се зовеш ? – упита ме епископ. Ја му
кажем.
− Одакле си ? – Ја му одговорим.
− Колико ти је година Јосифе? Од када ниси
био у Врбници ?
− Имам 20 година и 10 година нисам био у
Великој Врбници.
− Кад си, кажеш из Велике Врбнице, поз-
најеш ли попа Јована, попа Петронија и попа
Димитрија? − пита епископ.
− Како не бих знао! – кажем ја. − Поп Јован
ми је отац, поп Петроније стриц, а поп Димит-
рије рођени брат.
Тада се епископ дубоко замисли, мало по-
ћута, па ће онда рећи:
− Еј, Јосифе, Јосифе, дете моје! Да ја сада
теби нешто кажем. Знаш ли ти да су ти умрли и
брат и стриц у року од шест дана и ми смо те по
целој Србији тражили да те обавестимо о томе.
Него, нећу ја сада да те замонашим. Одавде да
одеш у Врбницу, па да се јавиш поп Мини Ду-
њићу у Стопању и поручи му да сам ја наложио,
нек ти нађе добру девојку и нек те ожени, па

347