Page 487 - KUCANJE
P. 487
говору у цркви, где је оцртао његов труд, и рад
на остварењу разних хуманих установа, и тиме
нам унеколико тугу ублажио, грађанима града
Крушевца, који покојника из куће изнеше и на
спроводна кола метуше, грађанима града Кру-
шевца, који из почасти, за покојником, за време
спровода затворише своје радње, професорима и
учитељима који са ђацима учествоваше своме
добротвору и члану гди је био уписан,
крушевачким певачким дружинама, прија-
тељима покојниковим који венце на одар поло-
жише, благодаримо пријатељима из околних
места који присуствоваше сарани, благодаримо
свима покојниковим и нашим пријатељима из
места и са стране који се при болести и сарани
нађоше и тугу нам ублажише за изгубљеним
нашим добрим покојником. Крушевац, 5. окто-
бра 1911. године, вечито ожалешћени: супруга
Мара са осталом родбином.”
Филип Ера и Мара нису имали деце, зато су
усвојили Филиповог синовца Косту Јовановића.
Српске Новине (4. септембар 1888. године, стр.
6) донеле су вест да је господин Филип Јова-
новић своју „у Крушевцу, мануфактурно-бол-
таџијску, колонијалну-гвожђарску, књижарску и
разну шпекулативну радњу са продуктима зе-
маљским, која постоји од више година под фи-
рмом Филип Јовановић продужио је и даље под
истим именом, а пуноважно ће је потписивати
поред Филипа и његов синовац Коста Јовановић
од 12. јула 1888. године”. Иначе, Ерина књижара
једина је имала уџбенике, који су штампани у
државној штампарији, и сав потребни школских
прибор, све до 1876. године. Крушевачки гимна-
485