Page 193 - LAZARAČKI PROTOKOLI

ПОСЛЕ ДРУГОГ КОРАКА

Милован Протић, Теодор Стефановић, Павле Ве-
личковић, Милић Ђурђевић, Тодор Јевтић, Мита По-
повић, Матеја Протић, Димитрије Ивковић, Јован
Хаџи Поповић оставише записана имена својих
верника без разлике ког су сви они били пола,
сталежа, имовног стања... Они су свештеници и
одавно су уписани у Небеску књигу. Били су
писмени кад је то била права реткост, због дуге
окупације, у Лазаревом граду. Остали су свеште-
ници упркос вишевековној доминацији Ислама ‒ ре-
лигије окупатора ‒ у Србији Лазаревића. Право је
чудо да смо их имали. Начинили су први корак у
спасавању својих савременика од заборава тако што
су их годинама уписивали у Лазаричке протоколе. Да
није било тог њиховог првог корака, не би било ни
ове књиге ‒ другог корака. Не бисмо веровали да мо-
жемо ходати, из другог у трећи корак. Зато су они
после средњовековног оснивача града Крушевца и
његових значајних савременика најважнији грађани
овог, за историју Срба, важног места. То што немају
своју улицу, школу, трг, библиотеку, уметничку ра-
дионицу, црквену свечаност... то што су им Про-
токоли отети (у Крушевцу још нису враћени цркви)...
њима не смета.

198