Page 35 - Mojsinjski meandri

настави плакати. Наједном, отвори своје срце
па ми рече другу причу:

- Србин сам ја, мој учо, и потомак војводе
Пријезде. Моји преци испред Турака напу-
стише Србију и своје свртиште нађоше у ме-
сту званом Богомоље на острву Хвару. Из
отаџбине понесоше два завета: да чувају пра-
вославну веру и мач војводе Пријезде. Под
влашћу Млетака, Аустријанаца и Француза у
Далмацији одржаше они оба завета. Митро-
полит дабробосански, крајем XVI века пре-
мести се из Бање у Дабру, у манастир Рмањ на
тромеђи Босне, Лике и Далмације. Игумана
Крке, кога је бирао народ, а владика постав-
љао, митрополит овласти да му буде заменик
за Далмацију. Моји преци су више пута бира-
ни за игумане.
Млеци су преко грчког владике, који је био
веран Цариградској патријаршији, вршили
притисак на моје старе да се најпре приклоне
Грцима, а затим поунијате. Не дадоше се
честити преци ни 1718. године, кад сва
Далмација млетачка постаде. Власт прогна
половином XVIII века епископа Симеона
Кончаревића. Овог проту бенковачког, кога
народ извика за владику по наредби пећког
патријарха, митрополит дабробосански хи-
ротониса и устоличи за српског епископа у
Далмацији. Игумани манастира Крке опет
остадоше да чувају веру. И кад Аустрија 1787.

30