Page 49 - Mojsinjski meandri

Сети се један Турчин, приђе Павлу, помилује га
по глави и рекне:
- Види што је лепа коса! Нисам лепше до-
сад видео. Ко те тако лепо и где ошиша?
- Тата - рече Павле, мало поћута, па дода-
де: - код Свете Марице.
Турци скоче на коње па брзо тамо. Укућани
остану да запевају. Павле би плакао јер види да
сви плачу, али не може, те оде да се игра.
Потера се прикраде Шугавој долини и ухвати
Здравка и Десанку загрљене. Османлије их, уз
силно мучење, убију и оставе обгрљене да леже
на земљи. Ожалошћени родитељи се
договорише да их не носе на сталаћко гробље
него да их ту сахране једно крај другог.
Кад је умирао, после много година, Десан-
кин први комшија није могао да испусти душу,
много се мучио. Данима је само ћутао и
уздисао. Више се није знало ни да ли чује. Очи
ретко кад отвори. Ништа не једе. Живи гроб.
Укућани позову свештеника да га исповеди,
причести и прочита молитву за разрешење
душе од тела. На светој тајни исповести, после
прочитаних прописаних молитава,
свештенослужитељ замоли укућане да изађу из
собе. Кад остану сами, он болесника упита:
- Да се ниси, брате, нешто огрешио и у не-
људе отишао?

44