Page 9 - NA POLA PUTA
P. 9
− Сачекајте – заврши са прозивком радник
Службе, која је у то доба била страх и трепет у ко-
мунистичкој Србији.
Начекао сам се у следећих сат времена као ни-
када у животу. Седео сам сам у ходнику. Нико од
професора или васпитача београдске Богословије
Светога Саве није био ту. Моји родитељи су живе-
ли у Барбатовцу, близу Блаца. Сетио сам се покој-
ног деде Владимира, рођеног брата мог деде по
оцу, Драгића, по коме сам добио име, како ме је ис-
пратио у богословију. Позвао ме је код себе у кућу,
дао ми тада највећу нашу новчаницу, са ликом Ни-
коле Тесле, и заповедио:
– Немој да нас обрукаш!
Како је деда Драгић већ био покојни, његов је
брат, користећи множину, говорио и у његово име.
8
