Page 200 - POBEDONOSCI
P. 200
њихов покушај за напад наших трупа на другој коси
бејаше пушчаном ватром и картечом потпуно од-
бивен.
Октобра 9. око три часа бејаху, дакле, наше тру-
пе заузеле позицију лево од Шиљеговца, на спрам
Црквина.
1. новембра 1876. године, Крушевац, коман-
дант бањског кора, пуковник Хорватовић.”
Да је Турцима Великошиљеговачка битка била
веома значајна види се и по томе што су је започели
на Бајрам, иако: „7. ујутру бејаше отпочела јака ки-
ша, која је скоро целог дана без престанка падала”,
н. д., 276. Ђенерал Сава Грујић пише: „После тро-
дневне Креветске бите, која је стајала толиких жр-
тава и Србе (Креветска битка, од 16. до 20. Сеп-
тембра 1876. године, кошта нас 6.000 које поги-
нулих које рањених, а највише од умора и хладноће
оболелих бораца, н. д., стр. 234) и Турке, осећала се
потреба за одмор и овај је настао ћутећки и трајао
све до краја септембра, ма да уговором није утвр-
ђен. За то време велике силе у Цариграду нису пре-
стале да раде, да се дужим примирјем неприја-
тељства сасвим обуставе. Кнез (Милан, п.п. ) јавио
је 27. септембра ђенералу Черњајеву да све силе
раде у Цариграду за примирје од четири до шест
недеља и да ће се ово закључити још ове недеље, но
да ће Порта гледати да има какав одлучан успех,
зато Врховни командант поручује Черњајеву да ово
има на уму и да сходне мере предузима... Јер да би
Турска повољније услове за себе ставила (приликом
склапања примирја са Србијом, п.п.) морала би ње-
на војска на Морави имати какав одсудан успех
какав до тад у долини Мораве још није имала. Пре-
говарајући, дакле, са великим силама о примирју
199