Page 200 - POBEDONOSCI
P. 200

њихов покушај за напад наших трупа на другој коси
                                       бејаше  пушчаном  ватром  и  картечом  потпуно  од-
                                       бивен.
                                          Октобра  9. око три часа бејаху, дакле, наше тру-
                                       пе заузеле  позицију  лево  од  Шиљеговца, на  спрам
                                       Црквина.
                                          1.  новембра  1876.  године,  Крушевац,  коман-
                                       дант бањског кора, пуковник  Хорватовић.”
                                          Да је Турцима  Великошиљеговачка битка била
                                       веома значајна види се и по томе што су је започели
                                       на Бајрам, иако: „7. ујутру бејаше отпочела јака ки-
                                       ша, која је скоро целог дана без престанка падала”,
                                       н. д., 276.  Ђенерал Сава Грујић пише: „После тро-
                                       дневне Креветске бите, која је стајала толиких жр-
                                       тава  и  Србе  (Креветска  битка,  од  16.  до  20.  Сеп-
                                       тембра  1876.  године,  кошта  нас  6.000  које  поги-
                                       нулих које рањених, а највише од умора и хладноће
                                       оболелих бораца, н. д., стр. 234) и Турке, осећала се
                                       потреба за одмор и овај је настао ћутећки и трајао
                                       све  до  краја  септембра,  ма  да  уговором  није  утвр-
                                       ђен. За то време велике силе у Цариграду нису пре-
                                       стале  да  раде,  да  се  дужим  примирјем  неприја-
                                       тељства сасвим обуставе. Кнез (Милан, п.п. ) јавио
                                       је  27.  септембра  ђенералу  Черњајеву  да  све  силе
                                       раде  у  Цариграду  за  примирје  од  четири  до  шест
                                       недеља и да ће се ово закључити још ове недеље, но
                                       да  ће  Порта  гледати  да  има  какав  одлучан  успех,
                                       зато Врховни командант поручује Черњајеву да ово
                                       има на уму и да сходне мере предузима... Јер да би
                                       Турска повољније услове за себе ставила (приликом
                                       склапања примирја са Србијом, п.п.) морала би ње-
                                       на  војска  на  Морави  имати  какав  одсудан  успех
                                       какав до тад у долини Мораве још није имала. Пре-
                                       говарајући,  дакле,  са  великим  силама  о  примирју


                                                                199
   195   196   197   198   199   200   201   202   203   204   205