Page 222 - POBEDONOSCI

пратња испраћени су дворским возом за Београд.
„Политика” је сутрадан известила: „Јуче, пре подне,
по свим пуковима у Београду и у унутрашњости
држана су предавања о значају Варваринске битке.”
„Глас црквено-књижевни лист свештенства епа-
рхије нишке” објављује 15. септембра 1910. године,
најпре, чланак свештеника Милуна Ј. Стојадино-
вића, Варваринска прослава. „Прослава ова по важ-
ности својој одјекнула је свом Србијом”, тврди
чланкописац, и додаје: „То нас је искупило у свете
храмове да учинимо помен и одамо заслужено при-
знање погинулим јунацима. Јер на тај начин ми
васпитавамо данашње поколоње, будећи и челичећи
у њему дух патриотизма и родољубља... А кад је та
свест будна и јака, биће и наш рад обилатији и ус-
пех сигурнији у свему што нас води напретку, ве-
личини и слави!” Слично краљу и свештеник Ми-
лун Стојадиновић се обраћа српској омладини пред
којом су велики задаци на путу ка слави. Наравно,
на том походу, нама као малом народу наша узда-
ница су Руси. Зато, свештеник Милун за овај трен
наше историје вели: „Он нам делом сведочи да су
Руси наша браћа, која за нас и живот свој полажу. А
то је за нас велика утеха, а за наше непријатеље
страх и трепет. С тога кличемо: Слава српским и на-
шим херојима на Варварину! Живела словенска сло-
га!”

Тако је у Варварину слављено српско-руско
пријатељство, али и широм Краљевине Србије, с
краја лета 1910. године. Краљ, влада, црква, војска,
београдска општина, маса народа били су надах-
нути великом руском подршком. После су уследили
ратови: два балканска и Први светски. У њима је

221