Page 228 - POBEDONOSCI

прилагоди новим потребама наше увеличане отаџ-
бине. Особље није заборавило ни Цркву Светог
Агатоника. Она је постепено дозидана, изграђен је
иконостас, иконе и све што је потребно за освећење
цркве. Сада особље увеличане барутане, Завода
„Обилићево” и верни поклоници из захвалности
Свевишњем и светом Агатонику, као и Њ. В. краљу
Александру за успешну обнову барутане и стварање
Завода „Обилићево”, освећује Цркву Светог Агато-
ника на дан 4. септембра – овај дан црква и слави.
На освећење је позван већи број гостију.”
У књизи Топле сузе на путу за Јерусалим, 2002.
године, објавио сам повест о трагедији Александра
Миладиновића (1911-1947) из Дворана. Његов син
Милосав (69), мештани: Хранислав Радовановић
(81), Радоје (74) и Драгица (75) Тодоровић посве-
дочили су тада да је Александар Миладиновић сах-
рањен крај Цркве Светог Агатоника у кругу бару-
тане „Обилићево” у Паруновцу. „Убијен је од снага
КНОЈ-а у атару села Дворане, месту званом Рав-
ница. С њим су заједно погубљени Драгић Панић из
истог села и Жика из Степоша. Од места погибије
до школе у Модрици њихова тела, по наређењу вла-
сти, превезао је својим запрежним колима Душан
Стојановић из Дворана. Одатле до барутане „Оби-
лићево” у Паруновцу превози их жена Боже фија-
керисте из Модрице. У кругу барутане свучени су
догола и усправљени уз кестенова стабла, а онда
повезани жицом. Сахрањени су крај Цркве Светог
Агатона у кругу фабрике. Гроб им се не зна.”

У селу Доњи Степош, код Крушевца, 2010. го-
дине патријарх Иринеј освештао је Цркву Светог
Агатоника. Кад сам као парохијски свештеник пи-

227