Page 241 - POBEDONOSCI
P. 241
себи носе крштењем знак Свете Тројице, а у свом је-
зику по Даничићевом Речнику, Свету Тројицу у Из-
вориштима. Триадологија (РЕЧ о Светој Тројици)
открива да је Бог Отац извор или корен Бога Сина и
Бога Светога Духа. Serbia Sacra у својим топони-
мима има утиснуту Творчеву Премудрост, а у својим
људима исписан текст Мартирологија. Ову тајну
спознао је Звездан Јовић на време. Зато је његово
ишчитавање звезда или небеса српског језика (Ло-
госа) породило књигу, коју би имало смисла пове-
зати у дрвене корице обложене кожом са утиснутим
иницијалима, а поднаслов јој исписати, избледелим
црвеним мастилом, полууставним словима српско-
словенске рецензије: Поменик живих и умрлих
Марко Евгеник, последњи мушки потомак дина-
стије Немањића, главни јунак романа, сведок је вре-
мена када се рушило српско царство после 1371.
године. Он пише аутобиографију: „Се писах аз инок
Митрофан, раб Божји, прљав од греха, неискупљен
бескрајним молитвама, зван у грешном животу Мар-
ко Евгеник, сада стар и болестан, овде у келији Ма-
настира Сопоћани.” Док пише свој животопис он
осећа мистично присуство свога покојног оца, који
стоји у монашкој ризи у углу келије.
„Благочастиви и богољубиви господин мој отац
стоји у монашкој ризи у углу келије, краљ Јован
Урош Палеолог или Јован Дука, сада само инок у
црној монашкој ризи, монах Јоасаф, без игде ичега,
који је оставио своју краљевину Алексију Анђелу,
као поклон и отишао у Хиландар и Ватопед на Све-
том Атосу да умре и да га мртвог по његовој жељи
пренесу и сахране у Сопоћанима, где је умро његов
далеки рођак Стефан Првовенчани и сахрањен са
својом женом Аном Дандоло – унуком силног мле-
240