Page 25 - POBEDONOSCI
P. 25
тави да жубори. Монах покуша јаче да затвори очи.
Његовим првим сном разли се ужарени пустињски
плато родног краја који прекида камиље трње и
оскудно жбуње. Слике из најранијег детињства, без
дашка ветра, из којих израња равница са зупчастим
обрисима брда на хоризонту – Синајска Света гора,
открише се у сну младог монаха као камена сим-
фонија. Планински масиви од гранита ружичасте и
слезове боје уздижу се право у небо. Између њих
трепере клисуре у бледом ћилибару и сумпорном
црвенилу са слојевима порфирних боја и тамно-
зеленим тракама фелдспата. На рубу пустиње Син
камиља стаза гасне тако што откапље у долину ка
Манастиру свете Катарине, у подножју Џебел Муса,
подигнутом на месту Мојсијевог виђења Бога у „ку-
пини што огњем гори, а не сагорева” (2.Мој.3,2).
− Нека овој планини заувек остане име по
Мојсију, оче − отвори очи отац Максим, прозбори и
пробуди сапутника.
− Амин, брате, амин. Спавај! Држи Мојсијев
закон − одврати Инок.
Синаити, молитвени тиховатељи, представници
најјачег духовног покрета из четрнаестог века –
исихазма, бежећи од Турака, населише се, после Ма-
ричке битке, у држави кнеза Лазара. Њихова света
станишта: молитвишта, избишта и збеговишта и
данас мирују у Лазаревој Србији, а дух станује у
светињама Моравске школе у архитектури.
Сателитски снимак Балканског полуострва от-
крива Мојсињско-послонски комплекс као гео-
графску капију Србије, која зауставља, са запада,
динарски планински масив, а са истока родопски.
Пред почетак двадесетог века овде се, крај једног
24