Page 25 - POBEDONOSCI
P. 25

тави да жубори. Монах покуша јаче да затвори очи.
                                       Његовим  првим  сном  разли  се  ужарени  пустињски
                                       плато  родног  краја  који  прекида  камиље  трње  и
                                       оскудно жбуње. Слике из најранијег детињства, без
                                       дашка ветра, из којих израња равница са зупчастим
                                       обрисима брда на хоризонту – Синајска Света гора,
                                       открише  се  у  сну  младог  монаха  као  камена  сим-
                                       фонија.  Планински  масиви  од  гранита  ружичасте  и
                                       слезове  боје  уздижу  се  право  у  небо.  Између  њих
                                       трепере  клисуре  у  бледом  ћилибару  и  сумпорном
                                       црвенилу  са  слојевима  порфирних  боја  и  тамно-
                                       зеленим  тракама  фелдспата.  На  рубу  пустиње  Син
                                       камиља  стаза  гасне  тако  што  откапље  у  долину  ка
                                       Манастиру свете Катарине, у подножју Џебел Муса,
                                       подигнутом на месту Мојсијевог виђења Бога у „ку-
                                       пини што огњем гори, а не сагорева” (2.Мој.3,2).
                                          −  Нека  овој  планини  заувек  остане  име    по
                                       Мојсију, оче − отвори очи отац Максим, прозбори и
                                       пробуди сапутника.
                                          −  Амин,  брате,  амин.  Спавај!  Држи  Мојсијев
                                       закон  − одврати Инок.

                                          Синаити,  молитвени  тиховатељи,  представници
                                       најјачег  духовног  покрета  из  четрнаестог  века  –
                                       исихазма, бежећи од Турака, населише се, после Ма-
                                       ричке  битке,  у  држави  кнеза  Лазара.  Њихова  света
                                       станишта:  молитвишта,  избишта  и  збеговишта  и
                                       данас  мирују  у  Лазаревој  Србији,  а  дух  станује  у
                                       светињама Моравске школе у архитектури.
                                          Сателитски  снимак  Балканског  полуострва  от-
                                       крива  Мојсињско-послонски  комплекс  као  гео-
                                       графску  капију  Србије,  која  зауставља,  са  запада,
                                       динарски  планински  масив,  а  са  истока  родопски.
                                       Пред  почетак  двадесетог  века  овде  се,  крај  једног


                                                                24
   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30