Page 118 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM
P. 118
јануара, 1946. године опкољен је, заједно са
својим друговима Миодрагом Мијом Благо-
јевићем, Миланом Јанковићем, Десимиром Мијај-
ловићем из Дворана, Ранком Радуловићем из Ло-
ваца и једним официром из Бивоља, источно од
Беле стене. (Опис погибије види код Мије Благојевића).
Од смрти тада утече само Рала Јанићијевић,
Животин брат од стрица, који је чувао стражу и
успео да побегне кроз обруч КНОЈ-а и милиције.
Непознати мушкарац у униформи КНОЈ-а у
ноћи после убиства појавио се на прозору куће
Животиних родитеља с батеријском лампом:
донео је вест о погибији на Јастребцу.
Кад је породица пренела покојника из
планине у двориште, власт јој је наредила да
Животу донесе пред зграду општине дворанске.
Комунисти су желели да народ види хајдуке.
Потом су наредили да се сахране, али не на
гробљу, већ у дворишту Животиног оца Војина.
У ноћи по сахрани комунисти су са њихових
гробова почупали крстаче и бацили их у бунар.
Животу Јанковића пренела је 1957. године
његова породица из свог дворишта на сеоско
гробље.
У МКУ није уписан.
Крсна слава: Свети Никола.
Потомство: син Душан, кћерка Драгица.
Извор: син Душан (61), Драгиша Радосављевић
(84).
Божидар Божа Јанковић
Од оца Милена и мајке Милуне рођен је 15.
децембра 1888. године у Пољацима. Није припадао
ниједној војној формацији за време рата, али је
његов син Милан био у СДС-у. По уласку
Црвене армије и домаћих комуниста 14. октобра
120