Page 12 - TOPLE SUZE NA PUTU ZA JERUSALEM

Јорданови ујаци били су браћа Предраг и Ненад
Ристић из Средњег Статовца.

Мој парохијанин Ненад Ристић рођен је 1924.
године у топличком селу Средњи Статовац. Крајем
зиме, 15. марта 2009. године, разговарали смо у
мојој библиотеци. Сунце се тог дана дуже задржало
на промрзлим гранама, покушавајући да их утопли.
Чика Неша је седео крај мог радног стола и сећао
се ратних дана у своме родном селу. Мене је као
свештеника поштовао на старински начин –
узимање благослова од свог пароха, или љубљење
руке своме свештенику из знака пажње, наслеђено
од предака се подра-зумевало. Његов отац Таса
Ристић (1884-1960) био је Солунац. Он је као
четворогодишњак дошао у село Средњи Статовац
из Доброг Дола у Црној Трави, када је његов отац
Најдан Ристић са својим синовима купио имање од
Арнаута. После Берлин-ског конгреса Топлица је
постала слободна српска земља. Шиптари који су
овај део света били населили, после Велике сеобе
Срба под окриљем турске окупације, и протерали
српске домаћине на север, сада су продавали куће и
имања у Топлици и враћали се на југ. Албанци су у
својим прези-менима, до данас, очували топличке
топониме: ''Барбатовци, Блаце, Пребреза,
Куршумлија... ''Док не напојим бивољицу на
Топлицу и краву на Мораву, нећу да се смирим'', од
тада говоре стари Арнаути младима.
Таса Ристић срешће арнаутски бес у ратно доба
када је као изгладнели и промрзли војник пролазио
кроз Албанију са својим верним коњем Доратом.
Сину је, после рата, као детету приповедао бајке о
своме коњу. Тако се сада чика Ненад у мојој
библиотеци присећао да његов отац није дозволио,

14