Page 109 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

На дан 17. децембра 1952. године позват сам
од стране Ратка Милачића, раденика који станује у
радничкој колонији „14. октобар” у Крушевцу ради
освећења славске водице за Светог Николу.
Пред зградом где станује овај радник саче-
кала ме је Милосија Петковић која станује у истој
згради са речима:
„Где ћеш ти попе, ово је мој улаз и ти не
смеш да уђеш у зграду.”
Ратко који је са мном ишао одговорио је, да је
улаз заједнички и ја сам позвао свештеника у мој
стан. Милосија је и даље стајала на улазу зграде то
јест на улазним вратима. Ратко је Милосију одстра-
нио и ја сам ушао у зграду. Милосија ме је ухватила
за рукав од капута и повукла, на што сам се ја ис-
тргао и пошао у стан Ратков. Милосија је потрча-
ла за мном, дохватила нанулу која је била пред вра-
тима с намером да ме удари. Раткова жена Ми-
лева која је била у ходнику зграде ухватила је Ми-
лосију и осујетила је у њеној намери, у том је при-
трчао и њен муж Ратко и отели су јој нанулу.
По овом случају саслушаван је у УДБИ-и
Ратко, његова жена Милева и други станари згр-
аде, а такође сам саслушаван и ја, и ова саслушања
(без мог саслушања) достављена су Среском суду у
Крушевцу. Одређено је рочиште за 13. фебруар
1953. године и осуђен сам на 10 месеци затвора
као и да платим таксу нешто око 3000 динара.
Радник Ратко који ме је позвао да му осветим
водицу кажњен је са четири месеца затвора, а
његова жена Милева са два месеца. На суду се
је саслушала Милосија Петковић да сам је ја
ударио ташном по носу, док сведок кога она наводи
сведочи да сам је ударио по глави, а лекарски на-
лаз стоји да на носу нема никаквих озледа.

58