Page 127 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

Живота Јанићијевић

Од оца Војина и мајке Живане рођен је у се-
лу Пољаци, коме је током рата био командант.
Припадник је ЈВУО-а, батаљона Томе Костовића,
Друге расинске бригаде. После рата скривао се на
Јастрепцу. Пред Светог Саву, 26. јануара 1946. го-
дине, опкољен је, заједно са својим друговима
Миодрагом-Мијом Благојевићем, Миланом Јанко-
вићем, Десимиром Мијајловићем из Дворана, Ран-
ком Радуловићем из Ловаца и једним официром из
Бивоља, источно од Беле стене. (Опис погибије види
код Мије Благојевића).
Од смрти тада утече само Рала Јанићијевић, Жи-
вотин брат од стрица, који је чувао стражу и успео
да побегне кроз обруч КНОЈ-а и милиције.
Непознати мушкарац у униформи КНОЈ-а у
ноћи после убиства појавио се на прозору куће
Животиних родитеља с батеријском лампом: до-
нео је вест о погибији на Јастрепцу.
Кад је породица пренела покојника из
планине у двориште, власт јој је наредила да Жи-
воту донесе пред зграду општине дворанске. Кому-
нисти су желели да народ види хајдуке. Потом су
наредили да се сахране, али не на гробљу, већ у
дворишту Животиног оца Војина.
У ноћи по сахрани комунисти су са њихових
гробова почупали крстаче и бацили их у бунар.
Животу Јанковића пренела је 1957. године ње-
гова породица из свог дворишта на сеоско гробље.
У МКУ није уписан.
Крсна слава: Свети Никола.
Потомство: син Душан, кћерка Драгица.
Извор: син Душан (61), Драгиша Радосављевић
(84).

76