Page 140 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

свештенослужитеља који се попут својих
претходника у Великом Шиљеговцу храбро борио
на путу Христовом. Мени чини част што је то био
мој родитељ, који ми је својим животом дао
подстицај да у смутним временима пада комунизма
у нашој земљи не поклекнем. Ниску на бројаници
свештенопредака, који су изронили са страница
архивске грађе из Архива Србије, у Великом
Шиљеговцу, наставио је крајем двадесетог века
свештеник Војислав Илић.
У наставку ове књиге преписујем из својих
свесака архивску грађу о тројици свештеника, који
су служили при Храму светог Архангела.
Документа из Архива Србије говоре како су и када
постали свештеници, какво им је било прво
постављење и који су проблеми стајали на
њиховом почетничком свештеничком путу? Први
свештеник је Симеон Теодоровић, зет архи-
мандрита Саве Петровића, други свештеник је
Петар Јовановић, син попа Милоја Зебичког и унук
архимандрита Саве, а трећи је Милан Михаиловић,
на чијој гробној плочи, десетак корака северно од
Храма светог Архангела, пише: ''здје почива раб
Божији презвитер Милан Михаиловић парох
Шиљеговачки престависја у вечност 27. новембра
1865. године. О, браћо, који год прочита ово
рекните Бог да прости попа Милана''.

142