Page 153 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

године''. Када је 1854. године упражњена парохија
глободерска био је ученик трећег разреда
богословије у Београду. Свештеник глободерско-
врбнички Петроније Поповић за собом је оставио
четири кћери: Сару, Станојку, Аницу и Малину.
Убрзо, овој деци која су остала без оца умире и
мајка. Тих дана, млади богословац Петар Јовановић
пише молбу, своме имењаку, митрополиту Петру
Јовановићу:
''Ваше високопреосвјашченство Милостивиј
Архипастирју, Познато је вашем високопр. да су
обадве парохије Јереја Петронија Поповића пароха
Глободерског и Јереја Димитрија Поповића пароха
Врбничког удове остале, при цркви врбничкој у
срезу и окружју Крушевачком, а тако исто, да је
покојника Петронија попадија, која се је скоршем
временом после смрти његове у вечност преселила,
молила Г. Проту да јој нађе каквога клирика који
би се заузети могао да јој кћер узме и све терете на
себе прими, троје деце слабе, и да исту парохију
наследи, чувши пак ја то, да је покојника попадија
тако тражила, одем у исто село нарочито код куће
покојника гди ми се и девојка допадне да је себи за
супругу узмем, и тако се са обадве стране
согласимо и ја обавезујем се све горенаведене пред
говоре на себе примити. За које ја са највећом
учтивошћу и кољенопреклоно молим ваше
високопр. да би се смиловао да ми једну годину
опрости, и да ме на исту ову парохију за коју
молим милостиво благоизволи произвести. Може
бити пак да вашем високопр. и није познато каквог
сам стања, но и то ћете увјерени бити од Г.
Професора, код који сам послуживао и школу три
разреда редовно свршио и то са успехом добрим.

155