Page 46 - Zaboravljeni Prota

ГОДИНА 1939.

‒ Шеталица или сказаљка на часовнику док
ради, показује секунде, минуте и часове. И то је
време ‒ размишља прота Милун (Шта је време?,
у друга књига Споменица са стазе живота,
Крушевац, 1939, стр. 12) ‒ Чим она стане зато
што часовник није навијен или услед неког
квара, за њу одмах време престане и она прелази
у вечност, у мир. Слично томе и капља росе, док
се блиста и трепери на грани дрвета или на
цвету, има своје обележје, име и време. А чим
кане у море, одмах губи своје обележје и пре-
лази у вечност, јер је за њу море вечност као
што је за нас небо вечност: али не ово матери-
јално, звездано небо, које видимо телесним очи-
ма, него духовно небо које постоји изнад мате-
ријалног и које сад не видимо, но видећемо га
духом кад тамо одемо.
Београдске новине „Време”, број 6113, 27. ја-
нуара 1939. године, објавиле су наслов: „Више
од пола века духовне службе. Један леп свеште-
нички јубилеј.” Новинар је известио: „На дан
Светог Саве 27. јануара ове године прославиће у
Крушевцу у цркви и у своме дому 75. годиш-
њицу живота и 55. годишњицу службе Богу и
народу кроз цркву и школу г. Милун Стојади-
новић прота у пензији. Прота Милун Стојади-
новић спада у ред оних наших старих свеште-
ника који су били главни покретачи великог на-
ционалног дела чија је круна Ослобођење и Ује-
46