Page 162 - KUCANJE

+ + +

За Цркву Светог архангела Гаврила у Ве-
ликом Шиљеговцу први пут сам чуо 1986.
године, кад је мој отац овде ступио на парохију.
Од тада сам заједно са њим сазнавао о цркви,
њеним свештеницима, верницима, богослуж-
беним књигама, летопису... Рано смо уочили
њен значај за читав крај, који се једно време у
средњем веку звао Жупа Загрлата, а у доба об-
нове храма, у деветнаестом веку, Бугар-Мора-
ва. Ево резултата нашег истраживања:
У звонику, покрај ње, звони звоно са
угравираним именом архимандрита Саве Пет-
ровића, који је са својим синовцима, свеште-
ницима Василијем Стојковићем и Милојем Јова-
новићем, у деветнаестом веку, обновио верски
живот у сливу Рибарске реке. У порти, на неко-
лико корака од цркве на север, тихује надгро-
бна плоча са епитафом : „Здје почива раб Бо-
жији презвитер Милан Михаиловић, парох Ши-
љеговачки престависја у вечност 27. новембра
1865. године. О, браћо, који год прочита ово
рекните Бог да прости попа Милана.” Његов син
био је свештеник Љуба Михаиловић, парох
ђунишки. Са јужне стране цркве лежи надгробна
плоча на којој пише: „ Почива раб Божији поп
Милоје Јовановић парок зебички.” И поп Ми-
лојев син Петар био је свештеник, најпре, капе-

160