Page 164 - KUCANJE

+ + +

Архивска грађа, која говори о обнови Хра-
ма Светог архангела Гаврила и његовом осве-
ћењу, указује да је Храм освештан на Благо-
вести, 25. марта 1846. године, и није „освећен
митрополитом Петром”. Намесник бугар-морав-
ски Стојан Поповић пише, 21. фебруара 1846.
године, у Житковцу: „Високопречесњејша Кон-
систорије Митрополије Књажевства Србског
Епархије Београдске, У смотренију св. Анти-
минса послатог његовом Г. Протојереја Јосифа
Поповића, у Крушевцу, за церкву Св. Архангела
у Срезу Бугар Моравску, за божествену службу
пошто до сада приспео није, желећи народ уз
овај частни пост Причастити се из узрока тога
без светог Антиминса служити се не може.”
(Архив Србије фонд Митрополије београдске, у
даљем тексту М. Б., 1846. година, број 209).
„Антиминс је четвороугаоно платно од лана или
свиле у коме су ушивене мошти мученика или
светитеља, а на коме је слика полагања Исуса
Христа у гроб. Према старој традицији цркву
треба да освешта епископ, а када би био спречен
да ову дужност изврши, цркву је освећивао
презвитер са благословом епископа. Епископ
преда презвитеру који има да освети цркву
освећен Антиминс и овај га меће при освећењу
на Свети престо.” (др Лазар Мирковић, Право-
славна Литургика, први општи део, Београд,
1982. године, стр. 119-120).

162