Page 233 - KUCANJE

мењак оца Божидара Јовановића – пароха првог
великошиљеговачког. Али он је одбио да га из-
вршава, јер је био комуниста. У току рата постао
је сарадник партизана и Расинског партизанског
одреда. Председник Народноослободилачког од-
бора среза расинског – Крушевац, био је од ње-
говог оснивања јуна 1944. године у Рибарској
Бањи до априла 1947. године, када се укидају
окрузи. Овај Одбор обухватао је територију три-
десет девет Месних народних одбора: Беласица,
Бован, Браљина, Буци, Велико Головоде, Ве-
лики Шиљеговац, Витановац, Гаглово, Сталаћ,
Гркљане, Дворане, Дедина, Ђунис, Здравиње,
Зебица, Јабланица, Каоник, Капиџија, Кобиље,
Купци, Ловци, Ломница, Мајдево, Макрешане,
Мали Шиљеговац, Модрица, Наупаре, Паруно-
вац, Пасјак, Петина, Пољаци, Рибаре, Станци,
Суваја, Сушица, Текија, Трмчаре, Ћелије и
Штитари. Свештеник Љубисав Јовановић као
председник НОО среза расинског одговоран је
за формирање комунистичких логора смрти.
Њих ће, тек у последњој деценији двадесетог ве-
ка, несмотрено признати у једној полемици,
Радош Лепенац носилац Партизанске споменице
1941. године: „Уласком Команде војног подру-
чја Крушевац, 15. октобра 1944. године, у зграду
Гимназије затекли смо велики број затворе-
ника. Одмах после повлачења Немаца из Кру-
шевца, њих су, са територије читавог Округа
крушевачког, притворили у својим местима на-
родноослободилачки одбори и активисти на-
родноослободилачког покрета, и чим је Круше-
вац ослобођен, спровели су их у зграду Гим-
назије под својом стражом.”

231