Page 229 - KUCANJE
P. 229

ЈЕДНО ПОВЕРЉИВО НАРЕЂЕЊЕ







                 − Прочитај ово, сине − рече отац и пружи ми
              пожутелу  хартију  коју  је  открио  у  старој  цр-
              квеној  кући.  То  је  било  уобичајено  за  њега  да
              ми,  кад  дођем  из  Београда  кући  на  распуст,
              покаже  све  што  би  својим  истраживањима  са-
              знао  о парохији, старим свештеницима, знаме-
              нитим личностима и догађајима. Онда бих му ја
              казивао шта сам сазнао у Архиву Србије, Патри-
              јаршијској  библиотеци,  Народној  библиотеци
              Србије, од професора Богољуба Ћирковића који
              је рођен у Спанцу... Отац је имао  одлично пам-
              ћење,  па  би  наши  разговори  имали  свој  кон-
              тинуитет иако су прекидани, некада због мојих
              студентских и касније парохијских обавеза, и по
              неколико  месеци.  Наша  истраживачка  нит  се,
              тада, није прекидала, већ је сазревала, па се у на-
              шим сусретима настављала, да би после његове
              смрти  родила  Куцање.  Приповедачка  нит  живи
              упркос растанцима, јер је они обогате. Ова нит
              је невидљива, али реална. После очеве смрти је
              силно осетих.
                 Читао  сам  пожутелу  хартију,  коју  ми  даде
              отац, не сањајући да ће се она једног дана наћи и
              пред тобом, драги читаоче:




                                     227
   224   225   226   227   228   229   230   231   232   233   234