Page 312 - KUCANJE

МИРОНОСИЦЕ

– Света Србија у комунистичкој Југославији
је постојала, сине – знао је да каже мој отац.
– Висила је разапета на крсту, али није из-
дахнула. Пилат је морао да сачека.
– Посткомунистичка Србија је почела са Ми-
роносицама, сине!
Отац је умро у Недељу Мироносица. Тада се
из јеванђеља чита: „А Пилат се зачуди да је
Исус, већ, умро; и дозвавши капетана, запита га:
Је ли давно умро? И дознавши од капетана, даде
тело Јосифу. И он купивши платно и скинувши
га, обави платном, и положи га у гроб који беше
исечен у камену, и навали камен на врата гроба.
А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху
где га полагаху.” (Мк. 15, 44-47)

Епископ шабачко-ваљевски Јован (Велими-
ровић), који је мога оца послао у богословију и
рукоположио у свештенички чин, беседио је у
Недељу мироносица: „И тако се најрадоснија
вест о васкрсењу Христовом пронела светом не
од апостола него од светих жена, које су Му
биле предане целом душом својом... Много-
божци су о раној цркви говороли: „Какве жене
имају ти хришћани!” И још за част женама треба
рећи, да и у наше време женама хришћанкама
припада, с правом, назив жена мироносица.”

310