Page 314 - KUCANJE

уку и црквену књижевност, под уредништвом
проте Тадије Костића, у издању епархијског
свештенства, штампан у Нишу 1907. године
(година трећа, број 15), у коме нађох једно пи-
смо. Писмо је стајало као обележивач за приказ
књиге који је написао свешт. Ал. Ј. П. (м).
Послао га је из Берна, 23. маја 1910. године,
своме оцу, Радивој Јосић студент Старокато-
личког факултета. Чланак из Гласа епархије
нишке носио је наслов: Језиди, поклоници ђавола
(страна, 437-441). Био је то, из пера свештеника
Алексе Поповића, приказ књиге једног врло
ученог језуите, истраживача демонизма, који је
користио псеудоним Батаиљ. Читао сам више
пута овај текст и чудио се. Сада га препуштам,
уз један коментар у закључку читаоцу ове књи-
ге: ''Батаиљ је отпочео своја испитавања по-
четком осамдесетих година да би, десет година
касније, написао обимно дело, у два тома, Le
Diable au XIX siecle. Вредни аутор лично је ула-
зио у најскривенија светилишта демонопок-
лоника у Кини, Америци, Индији, сам је све ви-
део, посматрао, изучио, насликао, написао, узи-
мао учешћа у свима могућим тајнама и уопште
имао изглед човека, који је проучавао свога
противника до савршенства и ступао у борбу
противу њега у пуној ратној спреми, са свешћу
његових јаких и слабих страна. Батаиљ говори о
култу ђавола тоном који не подлеже никаквој
сумњи. Главно гнездо демонопоклоника (Луци-
ферита, Паладиста) налази се у Савезним Држа-
вама Америке у Чарлстону. Овде је подигнут
њихов главни храм, који да би одвратио пажњу
представља публици не ђаволску, него масонску

312