Page 324 - KUCANJE

мим (ђаконски) свештенички чин је немогуће у
дело привести. Они су попустили у „калуђе-
рењу”, али је велико, велико питање, оће ли тако
далеко у томе дотерати и да се не женим и да се
не зађаконим и да овде студирам. Они се свим
силама труде да натуре у Богословији мишљење
да се с теолошким докторатом на западу не
може добити служба тамо! Лажу их, да је г. др
Велимировић отишао у Русију да поново сту-
дира и сврши Духовну академију! То ми пише
један од тих кандидата за стипендију, мада сам
ја од г. др Велимировића потпуно добро обавеш-
тен. Он ће се бавити тамо свега годину дана и то
ради упознања с организацијом – конституцијом
руске цркве. Уосталом, за годину дана се и не
може свршити Духовна академија!
О томе ћу писати г. Веселиновићу, да видим
шта ће он рећи. Немогуће ми је, пак, послати
молбу ( с сведочанством) г. Митрополиту, јер је
моје сведочанство на универзитету и отуд га
могу узети само онда кад се испишем. А ја не
могу ради сумњиве ствари жртвовати овај се-
местар. Но, ту кад би се хтело, могло би се на
други начин помоћи.
Шаљи што пре паре, јер сам остао без марја-
ша, такорећи. Још сам се задужио да бих уписао
часове и на филозофском факултету. Свега сам
тамо уписао часова за четрдесет дана, а требало
је више. Због тога ће ми идућег семестра тре-
бати више часова да упишем. Најмање се може
уписати за тридесет дана и тада се рачуна
семестар. Али првих семестара се треба више
уписивати, да би се у доцнијим мање уписало и
имало више слободног времена за рад.”

322