Page 319 - KUCANJE

ИРЕНА МИТИЋ

Отац је читао дневну штампу. Кад уочи
нешто важно, сачува ми тај чланак. Он је и ту
проналазио света места. Ево једне такве хагио-
графије:
– До тада њене увек бистре очи тих дана су
повремено биле испуњене страхом од оног што
ће доћи – рекла је новинару Иренина мајка Сла-
ђана Митић.
Митићи живе у селу Рибинце надомак Вра-
ња. Земљорадња је овде преча од свега, па и од
рата. Као да је предосећала нешто. Као да се бо-
јала смрти. Често је питала да ли је бетонска
плоча, испод које смо се склањали кад бомба-
рдери долете, довољна заштита. Питала је да ли
ће она погинути. Бринула је шта ће даље бити.
– Покушавали смо да је одвратимо да не
носи тако црне мисли у својој главици, али ни-
смо успели – рекла је мајка док се присећала
трагедије гледајући у велику урамљену фото-
графију своје кћери, насред зида дневне собе
„где се у сеоским кућама обично чувају слике
светаца.” (Политика, 16. април 2006. године)
Ирена је имала петнаест година. Априлско
сунце, те ратне 1999. године, припекло је. Земља
у њиви Митића се крунила под ногама. Ред се
отегао, а Ирена је са мајком ишла за трактором и
садилицом. Садиле су кукуруз. Њих две, јер је

317