Page 330 - KUCANJE

тивну истину, данас у веку релативизма, за кога
је истина врло растегљив појам, и у веку праг-
матизма, који не прави разлику између исти-
нитог и практичног – данас, дакле, овај задатак
филозофије постаје за већину мислилаца уто-
пија.
Каква огромна разлика између садашњости и
времена само од пре стотину година! Филозо-
фија је била централна наука, око које су се ос-
тале груписавале. Називана је „Краљицом нау-
ка”, regina scientiarum, и само под њеним скип-
тром, под њеном дакле владавином, имале су се
остале науке развијати. Но баш зато, што је фи-
лозофија хтела све да буде, она се је развитком
осталих наука расплинула и постала последњом.
Метафизика, која је увек чинила језгро фило-
зофије, јер је филозофија увек била и поглед на
свет, сматрана крајњим резултатом филозофи-
рања и стога била понос старијег филозофског
света, постала је предметом најогорченијих на-
пада, док на послетку није под ударцима удру-
жених специјалних наука обамрла и као засебна,
универзална наука прогнана.
Данашњи век је врло тачно окарактерисан
као век специјализма, те скоро као и да нема
места за једну општу, универзалну науку. Поје-
дине науке, пошто су се испод управе филозо-
фије отргле, почеле су саме и независно, да сва-
ка за себе и из своје области ствара један општи
поглед на свет, што је раније искључиво задатак
метафизике био. И тако, на место оног почасног
положаја, који је раније заузимала, филозофија
је искоришћавана од стране специјалиста по
разним струкама науке и постала њиховом не

328