Page 331 - KUCANJE
P. 331

само слушкињом већ робињом. Природне науке
              су биле прве, које су повеле борбу против фило-
              зофије и потчиниле је себи. Јер у оно доба наг-
              лог  полета  у  развићу  природних  наука  сва  је
              пажња сконцентрисана била на видљиви, чулни
              свет,  и  ништа  се  друго  посредством  чула  није
              могло приметити до само материја и „гвоздени
              закони”, који у њој строго и неумитно владају.
              Стога и свет као целина, посматран само из об-
              ласти  природних  наука,  није  могао  другојачије
              изгледати,  већ  као  један  огроман  механизам  у
              коме  се  све  дешава  неопходно  и  који  је  само
              слепом игром атома постао. Стари проблеми ме-
              тафизике  о  основу  света,  о  ономе,  што  је  иза
              природе  и  иза  могућег  искуства,  проблеми  о
              Богу,  бесмртности  и  слободи  за  представнике
              натуралистичког  схватања  света  престали  су
              уопште  бити  проблемима,  јер  су  објекти  тих
              проблема оглашени фиктивним, те је према томе
              и  сваки  диспут  о  њима  постао  беспредметан.
              Метафизика  је  овом  натуралистичком  филозо-
              фијом,  пониклом  на  материјализму,  потпуно
              одбачена, те је уз њу и филозофија изгубила сва-
              ки кредит у ондашњем ученом свету. Насупрот
              ранијем филозофском догматизму (Фихтеа, Ше-
              линга,  Хегела)  јавља  се  сада  материјалистички
              догматизам, и у другој половини XIX века пос-
              тао је основом метаморфизиране филозофије. На
              већ  припремљеном  земљишту  од  стране  емпи-
              ризма, који је тврдио, да је у искуству (чулном)
              једини  извор  сазнања,  појавила  се  нова  фило-
              зофија,  позната  под  именом:  позитивизам.  Ем-
              пиричке  стварности  су,  према  позитивизму,  је-
              дина  полазна  тачка  филозофије, а  појаве и њи-



                                     329
   326   327   328   329   330   331   332   333   334   335   336