Page 331 - KUCANJE
P. 331
само слушкињом већ робињом. Природне науке
су биле прве, које су повеле борбу против фило-
зофије и потчиниле је себи. Јер у оно доба наг-
лог полета у развићу природних наука сва је
пажња сконцентрисана била на видљиви, чулни
свет, и ништа се друго посредством чула није
могло приметити до само материја и „гвоздени
закони”, који у њој строго и неумитно владају.
Стога и свет као целина, посматран само из об-
ласти природних наука, није могао другојачије
изгледати, већ као један огроман механизам у
коме се све дешава неопходно и који је само
слепом игром атома постао. Стари проблеми ме-
тафизике о основу света, о ономе, што је иза
природе и иза могућег искуства, проблеми о
Богу, бесмртности и слободи за представнике
натуралистичког схватања света престали су
уопште бити проблемима, јер су објекти тих
проблема оглашени фиктивним, те је према томе
и сваки диспут о њима постао беспредметан.
Метафизика је овом натуралистичком филозо-
фијом, пониклом на материјализму, потпуно
одбачена, те је уз њу и филозофија изгубила сва-
ки кредит у ондашњем ученом свету. Насупрот
ранијем филозофском догматизму (Фихтеа, Ше-
линга, Хегела) јавља се сада материјалистички
догматизам, и у другој половини XIX века пос-
тао је основом метаморфизиране филозофије. На
већ припремљеном земљишту од стране емпи-
ризма, који је тврдио, да је у искуству (чулном)
једини извор сазнања, појавила се нова фило-
зофија, позната под именом: позитивизам. Ем-
пиричке стварности су, према позитивизму, је-
дина полазна тачка филозофије, а појаве и њи-
329