Page 394 - KUCANJE
P. 394
београдске богословије.” (Глас епархије нишке,
V, Ниш, 1909, бр. 11-14, стр. 355)
У доба Првог светског рата прота Таса био
је три године у логору. После рата владика ни-
шки Доситеј, (од мајског заседања Светог архи-
јерејског сабора Српске православне цркве 1998.
године проглашен за светитеља, слави се 31. де-
цембра као Свети исповедник Доситеј Загребач-
ки), поставља га за окружног проту у Нишу. Са
тог положаја прота одлази у пензију 1928. го-
дине. Према речима његовог биографа: „Прота
Таса је припадао оној генерацији свештеника и
учитеља која је препородила унутрашњи живот
малене Србије и њене синове спремила за дело
ослобођења и уједињења.” Свештеник Захарије
Ристић, опраштајући се од проте Тасе, истиче:
„Његово перо није престајало да пише. Био је
сарадник многих листова и часописа. Све што је
написао, посебно у књигама На својој бразди и
Духовне бројанице јесте резервоар дивних мисли
и верна слика живота .”
Прота Танасије Таса Урошевић објавио је, у
Гласу цркве (Шабац, 1932, X, бр. 5-6, стр. 127-
140), своје дело: Поп Михаило Минић, парох
мајдевски, истакнути борац за слободу и само-
опредељење народно, које у Куцању прекуцавам:
„Велики број знаменитих свештеника, вођа
и првака народних дала је српском народу наша
Стара богословија. (Архијерејски сабор је, још,
3. маја 1841. године „на основу тога што је, већ,
основана богословска школа при митрополији,
решио: да се неспособни и богословију не свр-
шивши за свештеника не рукополажу”, п.п.). На
разноврсним правцима и истакнутим пробле-
392