Page 398 - KUCANJE

Године 1925, 24. октобра, умро је у Мајдеву
чувени политички ветеран поп Михаило Минић
у шездесет првој години живота. Тога дана за-
вршен је један живот пун љубави, пун рада и
страдања. Нестало је тог јаког, борбеног човека,
човека силне енергије и стваралачке моћи, који
је до последњег даха свог са младићским зано-
сом веровао у коначну победу свога народа, по-
ведену на два фронта – за слободу спољашњу и
унутрашњу. Витез без страха, још из ране мла-
дости активно је радио с пушком у руци како на
бојном пољу, у рату против Бугара, тако и у јав-
ном животу у редовима Радикалне странке са
дубоким уверењем да ће у програму ове наћи
најбоље решење за срећу свога народа. Стекав-
ши ово уверење, борио се свим заносом своје
душе, свом снагом свога ума и срца, не преза-
јући ни пред ким ни пред чим.
Његовој националној идеологији и души
одговара у пуној мери његов корак, да као бо-
гослов треће године београдске богословије,
узме учешћа као добровољац у рату против Бу-
ара 1885. године. И у борбама, после преласка
границе код Пирота, баш испред саме битке на
Сливници бива рањен тешко у десну руку и јако
контузован у стомак, због чега је морао одле-
жати више од три месеца у болници.
Шта нам казује овај пример, у коме се као у
огледалу види високо поимање националне ду-
жности једног Српчета од осамнаест година?
Пример врлина којима дугује наша отаџбина за
победу у светском рату. Узвишен пример у ко-
јем је и спас наше нације био угрожен, од једне
сурове, понижавајуће доминације. И још нешто:

396