Page 402 - KUCANJE

срећу у овоме свету. А поп Минић је заслужио
пуну захвалност за своја доброчинства.
На парохијско звање дао је оставку 1910.
године да би се сав посветио политици. О њему
као политичару до сада је веома мало објек-
тивно и реално писано. Чак, дотле се стигло да
се из главног штаба његове странке, у три ве-
лика алманаха, прикажу са благодарношћу пет-
сто личности заслужних за Радикалну странку,
па чак, и фотографијама снабду, а о поп Мини-
ћу, као дугогодишњем прваку у округу круше-
вачком, не нађе се ни словца написаног, иако је
он водио 85 % гласача на биралишта. Не знамо
ко је рекао, а право је рекао да је политика зла и
свирепа. Она не одбацује никога докле га треба,
али то не даје права потомству да жртве, труд,
херојство и доброчинство великих вођа не цени
и не уважава, као битна, суштаствена блага и
као благослов Божји за правду, истину и сло-
боду. У партијском погледу поп Михаило био је
велики, драгоцени капитал. Његова силна љубав
према истакнутим идеалима пружила је право
надахнуће онима које је он водио. Он је био
вредност која се сама собом створила. Био је
човек истинске снаге и зато је подвргавао све
себи. Његов живот, као и живот свакога човека,
био је тајна за многе, јер доиста, оно што је било
доброга у њему, то многима није било познато.
Међу чувеним и виђеним свештеницима-поли-
тичарима свију странака у предратној Србији,
поп Михаило је једини који је за време свога
посланиковања заблагодарио на парохији и па-
рохијском приходу и задовољио се само посла-
ничком дијурном, налазећи, да поред ње не

400