Page 445 - KUCANJE

Прота Душан Васић објавио је у Гласнику
Српске православне цркве, (ХLII, Београд, 1961,
стр. 379-380), некролог и фотографију архиман-
дрита Никона Лазаревића. Он пише: „Архиман-
дрит Никон, даровит и бистар, истакао се и по-
стао виђена личност монашког реда. Усталац,
вредан и предузимљив, унапредио је манастире
у којима је био старешина. Био је добар домаћин
и није презао од непријатности и борбе, кад је
била у питању заштита манастирске имовине.
Подигао је два монументална конака, један у Ка-
ленићу, а други у Љубостињи, где је подигао и
камену ограду око манастирске порте.”
У доба Првог светског рата три године је
провео у логору Нежидеру. После рата уживао
је леп углед у народу, а Левач га бира за на-
родног посланика.
После Другог светског рата нове власти му
не дозвољавају да борави у Каленићу и остав-
љају га без средстава за живот. Епископ жички,
касније патријарх, Герман поставио га је за свог
Архијерејског заменика, поверио му жичку па-
рохију на опслуживање и издејствовао пензију.
Благодарећи овом лепом поступку епископа
Германа, како вели прота Душан Васић „чести-
та старина Никон, који је често побољевао, мо-
гао је спокојно да проживи остатак свога жи-
вот.”
На љубостињском манастирском гробљу за-
вршио је свој земни пут, од Книна, преко Ра-
ковице, Свете Горе, манастира Витовнице, Гор-
њака, Каленића, Жиче, по речима биографа,
„овај у основи честит и добар човек, велики
родољуб, савестан и вредан посленик свете

443