Page 447 - KUCANJE
P. 447
европског рата. У повратку му је рекао, да ако
икад буде ишао у Србију, треба да зна да су
Срби добар народ. Командант је казао владици
да је те речи добро разумео и запамтио и да види
да је отац био у праву. Судија је у Берлину и као
резервни официр дошао је у Србију, у овај град,
и зове се Клефел.
После овог дугог разговора и саслушања,
владика је одведен у хотел да преноћи и вечера,
а сутрадан је одведен у зграду Mонопола и уве-
ден у једну велику празну собу, тако да није
имао на шта сести ни лећи, али су му брзо до-
нели сламњачу напуњену сламом и на њој је се-
део.
Ја се усуђујем рећи да владику Николаја до-
бро познајем, па зато без имало претеривања
или какве хвале, могу рећи:
Владика Николај ни најмање се није осећао
лично потиштен и понижен и жалостан због тога
што су га Немци отерали из манастира и ста-
вили у једну собетину апсолутно празну и прља-
ву, тако да није имао на шта сести. Напротив, да
су му Немци ставили на располагање, с једне
стране апартман удобан и украшен богато, а са
друге празну собетину, он би изабрао ону какву
су му дали. Он није ни најмање марио што су га
дотерали и стрпали у једну празну и прљаву
собетину. Он је био задовољан што нису били
моћни да спутају његове мисли, као што беху
спутали његову физичку снагу. Те су његове ми-
сли летеле на све стране земље српске, као пче-
ле од цвета до цвета, посећујући духовно Србе
на све стране, сједињујући са њима своје осећаје
и мисли, своју бол, тугу и жалост, са њиховим и
445