Page 452 - KUCANJE

+ + +

Са владиком Николајем у Љубостињи је био
његов синовац, професор Јован Велимировић,
касније владика шабачко-ваљевски, који је руко-
положио мога оца. По његовом сведочењу, вла-
дика Николај је једва преживео вест да је мана-
стир Жича бомбардован. Данима није прого-
варао ни речи. Ћутао је и туговао, често плакао
као мало дете и молио се са сузама Богу и Све-
том Сави. Владика Јован сачувао је у својој ар-
хиви оригинал одговора патријарховог и ње-
говог стрица, Милану Недићу, који је „једног
дана дошао у манастир Војловица као пред-
седник тадашње владе, са молбом, да Патријарх
и владика Николај, осуде партизански комуни-
стички покрет. Та молба је одбијена са образло-
жењем, да се црква не меша у политичке и стра-
начке борбе. Она осуђује и жигоше само без-
боштво и богоборство, ма са које стране дола-
зило ‒ и са лева и са десна.” (Епископ ваљевски
Милутин, Сећање на владику Јована, у књизи:
Беседе владике Јована Велимировића, књ. друга,
Шабац, 2012, стр. 13-16.)
Архимандрит Јован Радосављевић објавио је
2009. године у Чачку књигу Игуман Рафаило
Топаловић и његове забелешке о светом Владици
Николају. Тако је светлост дана угледао Дневник
оца Рафаила Топаловића, који се чува у Жичкој
епархији. На страни 58-59 свог дневника отац
Рафаило пише о тродневном боравку Светог Ни-
колаја Жичког у Крушевцу о Преображењу,
1941. године: „Уочи Преображења 1941. године
чуо се звекет и мрмљање немачке војске, која је

450