Page 42 - LAZARAČKI PROTOKOLI

говом опелу чинодејствовали су: Јосиф Петровић и
Стеван Радоичић, свештеници трнавачки и Теофило,
игуман манастира Наупаре. После њега за пароха
мајдевског је постављен његов синовац свештеник
Михаило Минић (многи су га истраживачи пре-
крстили у Михајло, нпр. Драгомир Лазић, у Књи-
жевно дело др Душана Радића). Он се венчао 5. но-
вембра 1889. године „у цркви крушевачкој”, а уведен
је у Књигу венчаних Цркве свете Петке у Мајдеву:
„Михаило Минић, богослов, син Максима Минића,
тежака, рођен 1. новембра 1864. године у Мајдеву,
ступа у први брак са Станком кћерком Симе Ђокића-
Иванића, тежака, из Бивоља, рођеном 23. маја 1871.
године у Бивољу”. Венчао их је: „Аксентије Протић,
протојереј округа крушевачког”, а кумовао: „Срета
Миладиновић, тежак, из Осредака, срез кознички
окр. крушевачки.” Свештеник Симеон Николић, 6.
новембра 1860. године (бр. 70, у Књизи венчаних) у
Цркви Свете Петке у Мајдеву венчао је оца и мајку
свештеника Михаила Минића: „Максима Минића,
житеља мајдевског и Живку кћер Здравка Арсића,
житеља батотског.” Отац Михаило Минић се први
пут потписао у Књизи умрлих 11. децембра 1889. го-
дине. Тога дана сахранио је свог несрећног паро-
хијанина Милоша из Купаца, старог један месец,
сина Љубомира Јаковљевића земљоделца. Није то
била последња велика жалост, коју је опојао овај све-
штеник. Парохијани су му умирали превремено,
такво је време било, јер је смртност у Србији
гледала на године много мање него данас. (Наравно,
било је и изузетака: Милија Радивоевић из Купаца,
сахрањен 17. 11. 1866, живео је 91-у годину.)
Чланови домаћинства − породичне задруге Минић
били су, уједно, и парохијани младог свештеника

47