Page 47 - LAZARAČKI PROTOKOLI
P. 47
ове свадбе, који се у Београду 1912. године у
Боторићевом биоскопу Париз приказивао заједно са
журналом Титаника, јединствен је пример репор-
таже у раном српском филму. Необично талентовани
Луј де Бери вешто је снимио све најважније догађаје
са свадбе, од извођења младе из куће, свадбене по-
ворке ка цркви, повратка кући, ручка за три стотине
званица на ливади испред куће и народног весеља и
кола на крају. Филм је рађен у продукцији Светозара
Боторића и кинематографији Луиса де Бериа, а
насловљен је Једна сеоска српска свадба. (Фестивал
инфо, 4. јул 2007, и Адријен Радић, Успомене на Ду-
шана Радића, Врњачка Бања, 1998. године, стр. 30).
У Књизи Цркве мајдевске Храма Свете Параскеве за
уписивање венчаних 1911. године, под бројем 12,
пише: „Димитрије Тодоровић, инжињер, син Драгу-
тина Тодоровића, инспектора Министарства поли-
ције из Београда, рођен 1. августа 1885. године у Бео-
граду, место становања Крушевац, ступа у први брак,
28. августа 1911. године у Цркви Свете Петке у Мај-
деву, са Браниславом Минић, старом 23 године,
кћерком економа Драгутина и Јулке Минић.” Кум је
био „Мића син Стојана Протића, министра, а стари
сват Настас Петровић, министар.” Тројица свеште-
ника су их венчали: отац Рафаило, наупарски, свеш-
теници Душан Поповић, крушевачки и Миливоје Ма-
нојловић, јабланички.
52