Page 7 - LAZARAČKI PROTOKOLI

Протокол умрлих (1837-1849) започиње са опе-
лом Михаила Павловића, житеља крушевачког, који
је преминуо 1. 1. 1837. године. Њега је опевао прото-
јереј Милован Протић 2. 1. 1837. године. Да ли је тај
Михаило Павловић рођен у Крушевцу не можемо
знати, али је он у Крушевцу живео и пре 1837. го-
дине. Потом су у ову књигу уписани житељи Би-
воља: Прокопије Степановић, Крушевца: Павле,
Јанко, Лазарице: Станоје Миловановић, Ђорђе-Грк,
Макрешана: Достана, Паруновца: Стана, младенец,
Читлука: Синђелија Милошева, Крушевца: Ружица...
Књига умрлих Цркве Лазарице (1837-1849) има 354
страна, са 1.062 имена преминулих. Последња сахра-
на је унета у ову књигу 29. 6. 1849. године.

У ове три књиге уписано је 2.970 црквених обре-
да (крштења, венчања и опела).
Лазарички протоколи не доносе само имена
Крушевљана. Овде су заступљена и насељена места:
Паруновац, Пасјак, Текије, Гаглово, Ново Село,
Мали Шиљеговац, Дедина, Макрешане, Бивоље,
Трмчаре, Мудраковац, Степош, Вучак, Лазарица,
Читлук... јер су ова насеља имала парохијско
седиште у Цркви Лазарици – која је у то доба била
једини храм у широком географском кругу: од
Велике Врбнице (Црква Светог Николе, 1821.
година), и цркава које је обновио архимандрит
светоромански Сава Петровић (Манастир Наупаре,
1835. године, Црква Светог Аранђела близу Као-
ника, 1828.) до Манастира Светог Романа.

12