Page 9 - LAZARAČKI PROTOKOLI

водити при свакој церкви од идућег новог 1837.
грађанског љета.” О вођењу протокола крштених,
венчаних и умрлих Сабор архијерејски одлучио је 7.
маја 1884. године: „Да свештеници, или боље рећи
дотичне цркве, буду дужне на крају сваког месеца
поднашати својим надлежним конзисторијама, преко
својих протојереја, тачан списак крштених, венчаних
и умрлих у томе месецу. На основу ових спискова и
копија из црквених протокола конзисторије ће под-
носити сумарни извод Министарству унутрашњих
дела за санитетско одељење и општинским судовима
поименични списак венчаних и умрлих.” (Зборник
правила Архијерејског сабора, Београд, 1900, стр. 34)
Према једном сачуваном документу: „Суд општ.
купачке, бр. 2990, 29. септ. 1911. године у Купцима”,
пише: „Свештенику парохије мајдевске, пошаљите
овом суду одмах списак младића рођених 1894.
године.” Решењем Сабора архијерејског од 24. сеп-
тембра 1864. године „наређено је да се протоколи
црквени вазда хране у цркви у за то спремљеном
орману под кључем најстаријег свештеника ове
цркве.” (наведени Зборник, стр. 31) Решењем Сабора
архијерејског из 1858. године било је прописано и
правило „о опевању и завођењу у Књигу умрлих
смрћу кажњених сужника”, којим се наређује свеш-
тенику како има „спремити погубљеника исповешћу
и причешћем и кад је дужан осуђеника допратити до
места погубљења.” У члану трећем овог закона пише:
„Свештеник је дужан погубљеног у протокол умира-
јућих по рубрикама завести ставивши на надлежном
месту у примјечанију да је по пресудама земаљских
судова погубљен.” (н. д., стр. 173) Ревизију прото-
кола вршили су протојереји „приликом обилажења
цркава њиховог округа”. Они су имали обавезу да

14