Page 5 - Iz istorije Crkve svete Petke u Majdevu

тање зашто она јесте препозната у средњем, а
скрајнута из наше свести у новом веку. Тако је
један архимандрит, Иларион Весић (1852-1906),
ректор призренске богословије и богословски пи-
сац, рођен у Пепељевцу, а сахрањен на Старом кру-
шевачком гробљу, ушао у прву нашу енцикло-
педију Станоја Станојевића 1925-28. године, а у ко-
мунистичкој Југославији избачен је из свих извора.
Није боље прошао ни др Радивој Јосић, дугого-
дишњи декан Богословског факултета, швајцарски
ђак, рођен у Великој Врбници у свештеничкој кући
– која је од пре Косовске битке све до наших дана
рађала Српској цркви клирике. А шта тек рећи за
архимандрита Саву Петровића (1793-1861), који је
оставио једини писани траг о томе како је изгле-
дало ослобођење Крушевца од Турака или Сретена
Динића и његовог духовника свештеномученика
проту Аврама Јовановића. Монах Павле Чугаљ из
Манастира светога Романа био ми је инспирација
за роман Јесење клупко.
Клупко нашег заборава о духовном животу
ослобођене старе српске престонице и њене око-
лине одмотавам и овом књигом о Цркви свете Пе-
тке у Мајдеву, коју посвећујем њеним свештено-
служитељима: оцу Петру Јовановићу, унуку архи-
мандрита Саве Петровића, чувеном попу Михаилу
Минићу, као и проти Љубиши Јовановићу, ико-
нографу и писцу.

10