Page 7 - Iz istorije Crkve svete Petke u Majdevu

тембра за презвитера и поставио га за трећег
свештеника при Храму светог Архангела у Вели-
ком Шиљеговцу, а крушевачки прота Јосиф Попо-
вић јавио је о томе верницима, Архив Србије, фонд
Митрополије београдске, 1848. година, број 552 и
661. Његови су преци живели у Великом Шиље-
говцу, али су се преселили, као и родитељи архи-
мандрита Саве Петровића из Ђуниса у Баточину, у
слободну Србију, у потрази за мирнијим животом,
у село Орашје у темнићском срезу. Милан Михаи-
ловић завршио је богословију у Београду. А своје
прве свештеничке кораке овако је започео: ''Може
новорукоположениј Јереј Милан Михаиловић и у
манастиру Св. Романа у свјашченодјејствију обуча-
вати се, но опет ће имати он, почем се тамо обучи,
у томе једну недељу дана и у Крушевцу пробавити
и ако покаже да је у совершавању назива свјашче-
нодјејственика усовершенствовао се, ви ћете га мо-
ћи онда на опредјељеније његово одпустити. Про-
тојереју крушевачком Јосифу Поповићу, у Бео-
граду, 1. Новембра 1848., митрополит Петар, с.р.''
Архив Србије, фонд Митрополије београдске, 1848.
година, број 661.
Исти запис свештеник Петар П. Јовановић,
парох мајдевски, наставља: ''5 година жењен учио
сам школу била је врло добра и чиста жена. 1857
године 21. Новембра зацрни се (рукоположих се,
п.п.) код Г. Владике Јанићија у Карановац и био
сам капелан својем оцу јереју Милоју Јовановићу
пароху зебичком до 8. фебруара 1861. год у Зе-
бици. 1861. год добио сам за себе парохију и опе-
вао сам најпре неког Костантина Теодосијевића из
Штитара који је био слуга у Злегињу и тамо је
умро, а овами у Штитаре опеван под Нром 3-м 9.

12