Page 66 - MILISAV IZ JOŠJE

− Држиш стражу по сву ноћ, а дрво сам’ пу-
ца на мраз; тамо гор’ у планине наоружани
Турци и Арнаути! Исидору из Срндаља, сам’
што трепно на страже, пререзали врат и то и’
било мало, па му отсекли главу и натакли на
колац! Тако га нађо’ по оне тамнине на стра-
жарско место, на мен’ био ред да га сменим. Да
сам отишо неки минут раније, куј зна шта би
било и с мене, појео би ме мрак, сто посто!
− Вејавица је оних тешких дана за наше не-
надмашне ратнике била тако силна, да је снег
затрпао шаторе.
− Е мој Милисаве!
− Поглед на албанске кршеве, у магли и сне-
гу, ледио је крв у жилама...
− Баш тако!
− Али цар Лазара војска се није дала ничега
уплашити...
− Каки твој стра’! Ко те пита још за то!
− Нити је знала и пред највећим опасно-
стима ни поклекнути, а камо ли застати!
− Така ти то команда била!
− У време када се очекивало наређење за
кантонман... – погледа у деду.
− То ти је смештај војске по кућама у некем
месту, по француски – одма’ну руком.
− Да се скроз мокри и прозебли војници бар
осуше...
− Руке бар на плотну!
− Стигне ненадана наредба команданта Тре-
ће армије о стварању Албанског одреда из Шу-
мадијске дивизије.

65