Page 61 - MILISAV IZ JOŠJE

− Трудна сам, Милисаве, јуче ми лекар у
град рек’о.
− Куд баш сад?!
− Да си имао кров на време, да није било
под плочу и оно све, мало би то било друкше!
− Назад немам куд, напред идем, не знам
где!
− Пише ти у позив!
− Бар! – отвори’ коверту – специјална пеша-
дија, дубинско обезбеђење границе!
− Лепо богами, ти ћеш на море, а ја овдена!
− Бар?! – зачуди се Тиодор – куд баш там’?
− А што дедо?
− ’Де Црногорци да те падну!
− Шта и’ фали?
− Све!
− Како то?
− Мала и’ њина авлија, па после рат о’де за-
узеше места редом, све неки директори!
− Има и наши код њи, сигурно?
− Нема сине, ниједнога! Нити ће га будне!
Упанти то!
− Ја мора дидем!
− Још обезбеђење границе! Које црне гра-
нице! Опет ће не отуд испрате, кад-те-тад-те!
− Шта причаш деда? Ко да не испрати, кад
ни наставник у школе причао да ми имамо ар-
мију четврта у Европе!
− Има не испрате њини пријатељи, ки нас
што су онда испратили отуде кад смо држали
границу, и то праву, там дол’ јужно!
− Како то?

60