Page 106 - NA POLA PUTA
P. 106

+ + +


                                       ‒  Како  напредује  посао,  омладинац?  ‒  прену
                                    Алексу  из  читања  својим  питањем  стари  истра-
                                    живач, који је седео за суседним столом у малој чи-
                                    таоници.  Желео  је  да  предахне,  па  је  тражио  раз-
                                    говор. Алекси се он однекуд учини познат. Имао је
                                    спокојно  лице.  Наочаре  с  доброћудним  погледом
                                    плутале  су  мирном  површином  његовог  лика  као
                                    барка по мору у смирај дана. Богат живот у њего-
                                    вом потпалубљу се наслућивао као наговештај ин-
                                    телектуалног шарма.
                                       ‒ Добро ‒ одговори Алекса.
                                       ‒Архивска  грађа  је  као  море  ‒  настави  истра-
                                    живач ‒ чувај се њених вртлога.
                                       ‒ Знам да пливам ‒ осмехну се Алекса.
                                       ‒  Мене,  сад,  аграрни  интересенти  као  зли  вир
                                    хоће вртоглаво да удаве у мору архивалија ‒ пожа-
                                    ли се истраживач.
                                       ‒ Први пут чујем за њих ‒ рече Алекса.
                                       ‒ Није чудо. Њих нико не спомиње у школи ‒
                                    закључи  истраживач,  па  настави  ‒  Радим  моно-
                                    графију о проти Минићу из Мајдева, народном три-
                                    буну и посланику с почетка XX  века. Он није имао
                                    деце. Свештенички позив у кући Минића наставио
                                                            105
   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111