Page 106 - NA POLA PUTA
P. 106
+ + +
‒ Како напредује посао, омладинац? ‒ прену
Алексу из читања својим питањем стари истра-
живач, који је седео за суседним столом у малој чи-
таоници. Желео је да предахне, па је тражио раз-
говор. Алекси се он однекуд учини познат. Имао је
спокојно лице. Наочаре с доброћудним погледом
плутале су мирном површином његовог лика као
барка по мору у смирај дана. Богат живот у њего-
вом потпалубљу се наслућивао као наговештај ин-
телектуалног шарма.
‒ Добро ‒ одговори Алекса.
‒Архивска грађа је као море ‒ настави истра-
живач ‒ чувај се њених вртлога.
‒ Знам да пливам ‒ осмехну се Алекса.
‒ Мене, сад, аграрни интересенти као зли вир
хоће вртоглаво да удаве у мору архивалија ‒ пожа-
ли се истраживач.
‒ Први пут чујем за њих ‒ рече Алекса.
‒ Није чудо. Њих нико не спомиње у школи ‒
закључи истраживач, па настави ‒ Радим моно-
графију о проти Минићу из Мајдева, народном три-
буну и посланику с почетка XX века. Он није имао
деце. Свештенички позив у кући Минића наставио
105