Page 28 - NA POLA PUTA
P. 28
+ + +
– Ово су наши бројеви телефона, можеш да нам
се јавиш кад хоћеш – били су љубазни иследници
кад су ме тог послеподнева испраћали на вратима
мог јутрошњег страха.
Те ноћи, после разговора са Младеном Дури-
ћем, који се тек око пола девет увече вратио са свог
саслушања, нисам могао да заспим. Отворио сам
књигу због које сам страдао, а нисам је ни читао.
Купио сам је на промоцији, па нисам ни стигао да
је читам.
„Да ли су српске цркве рушене из личне обести
појединих усташа, или по некаквом, нечијем пла-
ну? Покрајинска комисија за утврђивање ратних
злочина у Војводини нашла је да је непобитно по-
стојао Уред за рушење православних цркава. По
налогу тог Уреда срушене су богомоље у Илоку,
Осијеку, Ердуту, Тењи, Чепину, Трњанима, Кло-
кочевику, Новом Топољу, Кобашу, Слатнику, Но-
вој Градишки, Славонској Пожеги... Уред се нала-
зио у Загребу, у Прашкој улици, и радио је 1941.
године и почетком 1942. године. Како стоји на па-
27